Non-Hodgkin limfom- simptomi, uzroci, lečenje

Kancer limfnih čvorova - težak protivnik

Dok sam razmišljala koju temu obraditi, trudila sam se da budem nepristrasna i da obrađujem žaruće teme ali sam shvatila da treba podići ljudsku svest o nekim ne tako čestim i spominjanim teškim bolestima baš kao što je Non-Hočkin limfom.

Generalno nam je u mentalitetu da smo najpametniji, uvek su doktori ti koji ništa ne znaju i retko ko voli i revnosno posećuje lekare. To je možda i ključni razlog neinformisanosti i neznanja kada je reč o teškim bolestima, izlečivim ali teškim.
I onda samo realnost, u jednom trenutku udari šamar od kojeg nas ozbiljno zaboli glava pa shvatimo da ipak smo daleko od najpametnijih i ipak je život taj koji nas gleda sa strane i stavlja na razna iskušenja verovatno baš zbog tog našeg šepurenja „Neće meni ništa da se desi“, „Neće grom u koprive“ i  sličnih izjava koje govorimo na svakodnevnom nivou.

U ovom tekstu neću imati sagovornika, ovaj tekst je mesto gde ćete biti izbombardovani izuzetno bitnim i pre svega proverenim, stručnim informacijama kada je u pitanju ova opaka bolest.

Za početak, da li svako od nas šta tačno znači kancer, odnosno narodski rečeno rak?

Kancer se može javiti u bilo kom ljudskom organu, javlja se kada ćelije tog organa kreću nekontrolisano da rastu i da se uvećavaju.

Non Hočkinov limfom (poznatiji i kao NE-Hočkin, NHL ili samo kao limfom) je kancer koji se stvara u belim krvnim zrncima, limfocitima, koji su deo imunološkog sistema organizma.

LIMFNI SISTEM:

Da biste razumeli šta je limfom, treba da se zna šta je to limfni sistem tela.Limfni sistem je deo imunološkog sistema koji pomaže u borbi protiv infekcija i nekih drugih bolesti. Limfni sistem takođe pomaže tečnosti da se kreću kroz telo.

LIMFOCITI:

Limfni sistem se sastoji uglavnom od ćelija imunog sistema koji pomažu organizmu da se bori protiv infekcija. Većina ovih ćelija su limfociti, vrsta belih krvnih zrnaca. Postoje 2 glavna tipa limfocita:

1.    B limfociti (B ćelije): B ćelije obično pomažu zaštiti organizma od bakterija ili virusa, stvarajući proteine nazvane antitela. Antitela se vezuju za klice, označavajući ih uništavanjem drugih delova imunog sistema.

2.    T limfociti (T ćelije): Postoji nekoliko tipova T ćelija. Neke T ćelije uništavaju klice ili abnormalne ćelije u telu. Druge T ćelije pomažu povećanju ili usporavanju aktivnosti drugih ćelija imunog sistema.

Ne-Hočkinov limfom može se razviti iz bilo koje vrste limfocita, ali B-ćelijski limfomi su mnogo češći  od limfoma T-ćelija. Različiti tipovi limfoma mogu se razviti iz svake vrste limfocita, zasnovani na tome koliko su zrele ćelije kada postaju kancerogeni i drugi faktori.

KAKO NASTAJE NON HOČKIN I KAKO SE ŠIRI?

Limfa se nalazi po našem čitavom telu, tako da se i limfomi mogu stvoriti kao što smo već rekli u bilo kojoj ćeliji našeg organizma.

Najčešća mesta na kojima limfom nastaje:

·       Limfni čvorovi: limfni čvorovi su kolekcije veličine zrna limfocita i drugih ćelija imunog sistema širom tela, uključujući unutrašnjost grudnog koša, abdomena i karlice. Povezani su sistemom limfnih sudova.

·       Slezina: slezina je organ ispod donjeg rebra sa leve strane tela. Slezinu čine limfociti i druge ćelije imunog sistema. Takođe čuva zdrave krvne ćelije i filtrira oštećene krvne ćelije, bakterije i ćelijski otpad.

·       Koštana srž: Koštana srž je sunđerasto tkivo unutar određenih kostiju. Tu su napravljene nove krvne ćelije (uključujući i neke limfocite).

·       Timus: Timus ili grudna žlezda je mali organ iza gornjeg dela grudne košnice i ispred srca. Važan je u razvoju T limfocita.

·       Adenoidi i krajnici: ovo su kolekcije limfnog tkiva na zadnjem delu grla. Oni pomažu u pravljenju antitela protiv bakterija koje dišu ili progutaju.

·       Digestivni trakt: želudac, creva i mnogi drugi organi takođe imaju limfno tkivo.

Non-Hočkin limfom takođe može rasti i širiti sa različitim stopama, u zavisnosti od toga koji je tip:

·       Neke vrste limfoma imaju tendenciju rasta i širenja lagano. Ovi su poznati kao indolentni limfomi. Neki indolentni limfomi možda neće morati odmah da se leče, ali se mogu pažljivo pratiti. Najčešći tip indolentnog limfoma je folikularni limfom.

·       Neki tipovi limfoma rade i šire se brzo. Ovi su poznati kao agresivni limfomi, a obično ih treba odmah lečiti. Najčešći tip agresivnog limfoma je difuzni veliki B ćelijski limfom.

·       Neke vrste limfoma se ne uklapaju u bilo koju od ovih kategorija.

Postoji mnogo različitih tipova Ne-Hočkinovog limfoma (NHL), pa klasifikacija može biti prilično zbunjujuća (čak i za doktore). Korišćeno je nekoliko različitih sistema, ali najnoviji sistem je klasifikacija Svetske zdravstvene organizacije.Sistem SZO grupira limfome zasnovane na:

·       Tipu limfocita koji započinje limfom

·       Kako limfom izgleda pod mikroskopom

·       Hromozomske osobine ćelija limfoma

·       Prisustvo određenih proteina na površini ćelija

Najčešći tipovi limfoma su navedeni u nastavku prema tome da li započinju B limfocite (B ćelije) ili T limfocite (T ćelije). Neki retki oblici Ne-Hočkinovog limfoma ovde nisu navedeni.

Difuzni veliki B-ćelijski limfom

·       Ovo je najčešća vrsta NHL-a, sa oko 1 od 3 limfoma. Ćelije limfoma izgledaju prilično velike kada se vide mikroskopom.

·       Ovaj limfom može uticati na ljude svih starosnih dobi, ali se to uglavnom javlja kod starijih osoba. (Prosečna starost u vreme dijagnoze je sredina 60-ih.) Obično počinje kao brzo rastuća masa u limfnom čvoru duboko unutar tela, kao što je u grudima ili u abdomenu, ili u limfnom čvoru možete osetiti, kao kao u vratu ili pazuhu. Takođe može početi i u drugim oblastima kao što su creva, kosti ili čak mozak ili kičmeni moždine.

·       On ima tendenciju da bude brzo rastući (agresivni) limfom, ali često reaguje dobro na lečenje. Sveukupno, oko 3 od 4 osobe neće imati znakove bolesti nakon završetka prvog ciklusa lečenja, a mnogi su izlečeni.

Uobičajeni podtip difuznog limfoma je primarni mediastinalni B-ćelijski limfom. Ovaj tip limfoma se javlja uglavnom kod mladih žena. Počinje u medijumu (područje u sredini grudi iza grudne koščice). Može postati sasvim velik i može prouzrokovati probleme disanja, jer često pritiska na traku (traheja) koja vodi u pluća. Takođe može blokirati gornju šuplju venu (velika vena koja vraća krv u srce iz ruku i glave), što može učiniti da telo i lice počinju da otiču. Ovo je brzo rastući limfom, ali obično se i kod ovog podtipa dobro reaguje na lečenje.

Folikularni limfom

o   Oko 1 od 5 limfoma u proseku je folikularni limfom. Ovo je obično spor (indolentni) limfom, iako neki folikularni limfomi mogu brzo da rastu i da se šire.

o   Prosečna starost za osobe sa ovim limfomom je oko 60 godina. Retko je kod veoma mladih ljudi. Obično se ovaj limfom javlja svuda gde ima limfnih čvorova u telu, kao i u koštanoj srži.

o   Folikularni limfomi često dobro reaguju na lečenje, ali ih je teško izlečiti. Ovi limfomi možda neće biti odmah tretirani kada se prvi put dijagnostikuju. Umesto toga, lečenje može biti odloženo dok limfom ne počne da izaziva probleme. Vremenom se neki folikularni limfomi pretvaraju u brzo rastuće difuzne velike B-ćelijske limfome.

Limfom limfnih ćelija

Oko 5% limfoma su limfomi mantelnih ćelija.Mnogo je češći kod muškaraca nego kod žena, a najčešće se javlja kod ljudi starijih od 60 godina. Kada se dijagnostikuje, obično je rasprostranjen u limfnim čvorovima, u koštanoj srži i često u slezini.

Ovaj tip limfoma može biti izazov za lečenje. Teži da raste brže od indolentnih (sporo-rastućih) limfoma, ali obično ne reaguje na lečenje, kao što je slučaj sa agresivnim (brzo rastućim) limfomima. Ali novi tretmani mogu ponuditi bolju šansu za dugoročni opstanak za pacijente kojima se sada dijagnostikuje.

Burkittov limfom

Ovaj brzo rastući limfom se naziva po lekaru koji je prvi opisao ovu bolest kod afričke dece i mladih.Ona čini oko 1% do 2% svih limfoma. Retka je kod odraslih, ali je češća kod dece. Takođe je mnogo češće kod muškaraca nego kod žena.

Ćelije u Burkittovom limfomu su srednje veličine. Pošto je te limfome teško kategorisati, klasifikacija SZO ih kombinuje.

Limfom primarnog centralnog nervnog sistema

Ovaj limfom podrazumeva mozak ili kičmenu moždinu (centralni nervni sistem ili CNS). Limfom se ponekad nalazi iu tkivima oko kičmene moždine ili oko. Tokom vremena, postaje sve rasprostranjen u centralnom nervnom sistemu.

Primarni CNS limfom je retkost u celini, ali je češći kod starijih osoba i kod ljudi sa problemima imunog sistema, kao što su oni koji su imali transplantaciju organa ili koji imaju sidu. Većina ljudi koja pati od ovog limfoma ima hronične glavobolje i konfuziju. Oni takođe mogu imati probleme sa vidom; slabost ili promenjene facijalne ekspresije, drhtanje ruku  ili nogu.

Istorijski gledano, izgledi za pacijente sa primarnim CNS limfomom nisu bili tako dobri kao kod mnogih drugih limfoma, ali to je bar delimično zato što ljudi sa CNS limfom imaju tendenciju da budu stariji ili imaju druge ozbiljne zdravstvene probleme. Ipak, neki ljudi dobro podnose lečenje.

T-ćelijski limfomi čine manje od 15% NHL.Postoji mnogo vrsta T-ćelijskog limfoma, ali su sve prilično retke.

 Limfoblastni limfom / leukemija

Ova bolest čini oko 1% svih limfoma. Može se smatrati limfomom ili tipom akutne limfoblastne leukemije (ALL), u zavisnosti od toga koliko je u koštanoj srži (leukemije imaju više angažovanja koštane srži). Ćelije raka su veoma rani oblici T ćelija.

Ovaj limfom često počinje u timusu (mali organ iza grudne koščice i ispred srca, gde se prave mnoge T ćelije), i može prerasti u veliki tumor u medijumstinumu (područje između pluća). To može prouzrokovati probleme disanja i oticanja u rukama i licu.

Ovakav tip limfoma je najčešći kod tinejdžera ili mladih, pri čemu su muškarci češće pogođeni od žena.

Takođe se brzo razvija, ali ako se nije proširio do koštane srži kada se prvi put dijagnostikuje, šansa da se leči hemoterapijom je prilično dobra.

Periferni T-ćelijski limfomi

Ovi neuobičajeni tipovi limfoma se razvijaju iz zrelijih oblika T ćelija. Postoje tri podvrste perifernog T-ćelijskog limfoma:

· Hepatosplenični T-ćelijski limfom (neuobičajen tip, javlja se kod mladih muškaraca u jetri i slezini sa gama/delta receptorskim kompleksom na površini T ćelija)

· Subkutani panikulitisu slični T-ćelijski limfom (nastaje u koži ili mukozi i jaavlja se sa hemofagocitičnim sindromom)

· Intestinalni T-ćelijski limfom sličan enteropatijama (nastaje u tankom crevu pacijenata sa netretriranom celijakijom (imuni odgovor na gluten koji izaziva pothranjenost).

Kožni T-ćelijski limfomi (micosis fungoides, Sezariov sindrom i drugi): Ovi limfomi počinju u koži. Limfomi kože čine oko 5% svih limfoma.

Adultna T-ćelijska leukemija / limfom

Ovaj limfom je uzrokovan infekcijom odnosno virusom zvanim HTLV-1. Redak jeu Evropi,ima ga u Japanu, na Karibima i u delovima Afrike - gde je infekcija sa HTLV-1 češća. Može da utiče na koštanu srž (gde se prave nove ćelije krvi), limfne čvorove, slezinu, jetru, kožu i druge organe.

Angioimunoglastični limfom T-ćelija

Čini oko 4% svih limfoma.Češće se javlja kod starijih osoba. Teže da uključe limfne čvorove, kao i slezinu ili jetru, koja se može uvećati. Ljudi sa ovim limfomom obično imaju groznicu, gubitak težine i kožne osipe i često imaju infekcije. Ovaj limfom napreduje brzo. Lečenje je često efikasno u početku, ali ako se limfom ponavlja, procesi lečenja su sve teži.

Intestinalni limfo T-ćelija (EATL): EATL je limfom koji se javlja u crevima. Ovaj limfom je najčešći u tankom crevu, ali se takođe može pojaviti u debelom crevu. Simptomi mogu uključivati teške bolove u stomaku, mučninu i povraćanje. Postoje 2 podtipa ovog limfoma:

Tip I EATL se javlja kod nekih ljudi sa celijačnom bolešću.Celijakija je najčešća hronična gastroenterološka autoimuna bolest koju karakteriše nepodnošljivost organizma na gluten, belančevinu, pšenice, ječma, raži i zobi. Oboleli moraju da se pridržavaju striktne dijete, koja je skupa, a podrazumeva konzumiranje namirnica bez glutena.Tip I EATL je redak kod ljudi koji su imali celiakiju od detinjstva i češći je kod starijih ljudi. Ovaj limfom je češći kod muškaraca nego kod žena.

Tip II EATL nije vezan za celiakiju i manje je uobičajen od tipa I.

Anaplastični limfom velikih ćelija (ALCL)

Oko 2% limfoma je ovog tipa. Mnogo je češći kod mladih (uključujući i decu), ali takođe može uticati na starije odrasle osobe. Ovaj tip limfoma ima tendenciju da brzo raste, ali mnogi ljudi sa ovom bolešću mogu biti izlečeni.

Postoje različiti oblici ALCL:

Primarni kožni ALCL utiče samo na kožu.

Sistemski ALCL može uticati na limfne čvorove i druge organe, uključujući i kožu. Sistemski ALCL je podeljen na 2 tipa na osnovu toga da li ćelije limfoma imaju promenu u ALK genu. ALK-pozitivan ALCL je češći kod mlađih ljudi i ima bolju prognozu (izgled) od ALK-negativnog tipa.

ALCL, povezan sa prsnim implantom, je retka vrsta ALCL koja se može razviti u grudima žena koje su imale implantate. Čini se da je verovatnije da se dogodi ako su površine implantata teksturne (za razliku od glatkih).

ŠTA UZROKUJE NON HOČKINOV LIMFOM?

Istraživači su otkrili da je Non-Hočkin limfom (NHL) povezan sa više faktora rizika, ali uzrok većine limfoma nije poznat. Ipak, naučnici su načinili dosta napretka u otkrivanju kako određene promene u DNK mogu prouzrokovati normalne limfocite da postanu ćelije limfoma.

Kanceri mogu biti uzrokovani mutacijama DNK-a (promenama) koje uključuju onkogene ili isključuju gene supresora tumora.

Neki ljudi nasleđuju mutacije DNK od roditelja koje povećavaju rizik za neke vrste karcinoma. Ali NHL nije jedna od vrsti kancera često uzrokovanih ovim nasleđenim mutacijama. Drugim rečima, izgleda da porodična istorija limfoma ne povećava rizik od dobijanja istog.Promene u vezi sa NHL-om se obično stiču tokom života, umesto da se nasleđuju. Dobijene promene gena mogu biti rezultat izlaganja zračenju, hemikalijama koje izazivaju rak ili infekcije, ali često te promene dolaze bez ikakvog razloga. Čini se da se dešavaju češće dok starimo, što bi moglo pomoći pri objašnjenju zašto se većina limfoma javlja isključivo kod starijih osoba.

Limfociti (ćelije iz kojih počinju limfomi) su ćelije imunog sistema, tako da nije iznenađujuće što promene u imunološkom sistemu izgleda da igraju važnu ulogu u mnogim slučajevima limfoma:

v Ljudi sa imunološkim nedostacima (zbog nasleđenih stanja, lečenja određenim lekovima, transplantacija organa ili HIV infekcije) imaju mnogo veću šansu za razvoj limfoma nego ljudi bez oslabljenog imunološkog sistema.

v Ljudi sa određenim autoimunim bolestima (gde imuni sistem konstantno napada određeni deo tela) imaju povećan rizik od limfoma.

v Ljudi sa određenim hroničnim infekcijama takođe su u većem riziku, verovatno zbog toga što imuni sistem stalno pravi nove limfocite za borbu protiv infekcije.

FAKTORI RIZIKA ZA DOBIJANJE NON HOČKIN LIMFOMA
Faktor rizika je nešto što utiče na vaše šanse da dođe do bolesti kao što je rak. Razni kanceri imaju različite faktore rizika. Neki faktori rizika, poput pušenja, mogu se promeniti time što ćemo iskoreniti tu lošu navik dok nažalosti, drugi, kao što je starost ili porodična istorija određenih bolesti, ne mogu.Ali ako imate faktor rizika, ili čak mnogo faktora rizika, ne znači da ćete dobiti bolest. Sve je individualno.

Nekoliko faktora mogu uticati na mogućnost dobijanja Non-Hočkin limfom (NHL). Postoji mnogo vrsta limfoma, a neki od ovih faktora su povezani samo sa određenim vrstama.

Starost

Starenje je jak faktor rizika za limfom u celini, sa većinom slučajeva koji se javljaju kod ljudi starijih od 60 godina. Ali neke vrste limfoma su češće kod mlađih ljudi, što smo već napomenuli.

Pol

Sveukupno, rizik od NHL-a je veći kod muškaraca nego kod žena, ali postoje određeni tipovi NHL-a koji su češći kod žena. Razlozi za to nisu poznati.

Izlaganje određenim hemikalijama i lekovima

Neke studije su sugerisale da hemikalije kao što su benzen i određeni herbicidi i insekticidi mogu biti povezane sa povećanim rizikom od NHL. Istraživanje radi razjašnjavanja ovih mogućih veza još uvek je u toku.

Neki hemoterapijski lekovi koji se koriste za lečenje drugih karcinoma mogu povećati rizik od razvoja NHL-a mnogo godina kasnije. Na primer, pacijenti koji su lečeni zbog Hočkinovog limfoma imaju povećan rizik od kasnijeg razvoja NHL. Ali nije sasvim jasno da li je ovo povezano sa samom bolešću ili je to učinak lečenja.

Izlaganje zračenju

Osiromašeni uranijum, ljudi poput nas koji su preživeli bombardovanje imaju povećani rizik od razvoja nekoliko vrsta karcinoma, uključujući NHL, leukemiju i karcinom štitnjače.

Pacijenti koji su tretirani radioterapijom za neke druge vrste raka, kao što je opet Hočkinov limfom, imaju neznatno povećan rizik od razvoja NHL-a kasnije u životu. Ovaj rizik je veći kod pacijenata koji se leče i radioterapijom i hemoterapijom.

Oslabljeni imuni sistem

Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom imaju povećan rizik za NHL. Na primer:

§  Ljudi koji primaju transplantaciju organa tretiraju se lekovima koji suzbijaju imunološki sistem kako bi sprečili napad na novi organ. Oni imaju veći rizik od razvoja NHL-a.

§  Virus humane imunodeficijencije (HIV) može oslabiti imunološki sistem, a osobe inficirane HIV-om imaju povećan rizik od NHL-a.

§  U nekim genetskim (nasleđenim) sindromima, kao što su ataksija-telangiektazija (AT) i Viskott-Aldrichov sindrom, deca su rođena sa deficijentnim imunološkim sistemom. Pored povećanog rizika od ozbiljnih infekcija, ova deca takođe imaju veći rizik od razvoja NHL-a.

Autoimune bolesti

Neke autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis, sistemski lupus eritematozus (SLE ili lupus), Sjogren bolest, celijakija bolest i druge su povezane sa povećanim rizikom od NHL.

U autoimunim bolestima, imuni sistem pogrešno vidi tkiva tela kao strano i napada ih, kao što bi to bila klica u normalnim uslovima. Prekomerni imunološki sistem kod autoimunih bolesti može učiniti da limfociti rastu često brže od normalnog. Ovo može povećati rizik od razvoja kožnih limfoma.

Određene infekcije:

Neki virusi mogu direktno uticati na DNK limfocita, pomažući im da ih pretvore u ćelije raka:

Infekcija sa humanim limfotropnim virusom T-ćelija (HTLV-1) povećava rizik osobe za određene vrste T-ćelijskog limfoma. Ovaj virus je najčešći u nekim delovima Japana i na području Kariba, ali se to nalazi širom sveta. HTLV-1 se prenosi putem intimnih odnosa, najčešće, ali može se preneti na decu kroz majčino mleko.

Infekcija sa virusom Epstein-Barr (EBV) je važan faktor rizika za nastanak Burkitovog limfoma u nekim delovima Afrike. U razvijenim zemljama EBV je češće povezan sa limfomima kod ljudi koji su takođe zaraženi HIV-om, virusom koji uzrokuje AIDS. EBV je takođe povezan sa nekim manje uobičajenim vrstama limfoma.

Human herpes virus 8 (HHV-8) takođe može inficirati limfocite, što dovodi do retkog tipa limfoma nazvanog primarnim izlivnim limfomom. Ovaj limfom se najčešće javlja kod pacijenata koji su zaraženi HIV-om.

Infekcije koje oslabljuju imuni sistetm

Infekcija sa virusom humane imunodeficijencije (HIV), takođe poznatom i kao virus AIDS-a, može oslabiti imunološki sistem. HIV infekcija je faktor rizika za razvoj određenih tipova NHL, kao što su primarni CNS limfom, Burkitov limfom i difuzni veliki B-ćelijski limfom.

Telesna težina i dijeta

Neke studije su sugerisale da bi prekomerna težina ili gojaznost mogla povećati rizik od NHL-a. Druge studije sugerišu da dijeta sa visokim sadržajem masti i mesa može podići rizik.

Grudni implanti

Iako retko, neke žene sa implantima dojke razvijaju vrstu anaplastičnog velikog ćelijskog limfoma (ALCL) u grudima. Čini se da je ovo verovatnije kod implantata koji imaju teksturne površine (za razliku od glatkih površina).

ZNAKOVI I SIMPTOMI NON HOČKIN LIMFOMA

Zavisno od vrste limfoma i mesta gde se nalazi u telu i znaci i simptomi ove opake bolesti su drugačiji. Neretko se simptomi iskažu tek kada kancer postane veliki. Neki uobičajeni znaci i simptomi uključuju:

• §  Uvećani limfni čvorovi
• §  Groznica
• §  Znojenje i smrzavanje
• §  Gubitak težine
• §  Malaksalost
• §  Otečeni stomak
• §  Osećaj konstatne sitosti i bez potrebe za hranom
• §  Bol ili pritisak u grudima
• §  Kratkoća daha ili kašalj

Otok limfnih čvorova

Ne-Hočkin limfom može prouzrokovati uvećanje limfnih čvorova. Kada se to desi u limfnim čvorovima blizu površine tela (kao što su na stranama vrata, u predelu prepona, ispod pazuha ili iznad kostiju), mogu se videti ili osećati grudvice ispod kože. Ovo obično nije bolno.

Iako su uvećani limfni čvorovi česti simptom limfoma, oni su mnogo češće uzrokovani infekcijama. Limfni čvorovi koji rastu u reakciji sa infekcijom nazivaju se reaktivni čvorovi ili hiperplastični čvorovi i često su nežni na dodir.

Postoje neki opšti simptomi NHL-a, a to su:

§  Groznica

§  Znojenje naročito noću

§  Neobjašnjivi gubitak težine

§  Osećaj malaksalosti

§  Teške ili česte infekcije

§  Modrice ili krvarenja na mestim na kojim se niste povredili

Simptomi limfoma koji nastaje u abdomenu

Limfomi koji počinju ili rastu u abdomenu (stomak) mogu izazvati oticanje ili bol u stomaku. Može nastati u limfnim čvorovima ili organima, kao su slezina ili jetra (dolazi do njihovog uvećanja.Povećana slezina može pritisnuti stomak, što može prouzrokovati gubitak apetita i osećanje sitosti nakon samo dva zalogaja.Kanceri limfnih čvorova u stomaku ili crevima mogu izazvati bol u stomaku, mučninu ili povraćanje.

Simptomi limfoma koji nastaju u grudima

Kada limfom započne u limfnim čvorovima u grudima, obično pritisne obližnju traheju, koja može izazvati kašalj, probleme sa disanjem ili osećaj bola i pritiska u grudima.

Gornja šuplja vena je velika vena koja prenosi krv iz glave u srce i obratno. Prolazi blizu timusa i limfnih čvorova u grudima. Limfomi u ovoj oblasti mogu pritisnuti venu, što može dovesti do toga da se krv spusti u vene. Ovo može dovesti do otoka (a ponekad i plavičaste boje) na glavi, rukama i uopšteno na gornjim delovima tela. Takođe može izazvati otežano disanje i promenu svesti ako utiče na mozak. Ovo se zove SVC sindrom. Može biti opasno po život i mora se odmah postupiti.

Simptomi limfoma koji utiču na mozak

Limfomi mozga, koji se nazivaju još i primarni moždani limfomi, mogu izazvati glavobolju, probleme u razmišljanju, slabost u delovima tela, promene ličnosti, a ponekad i neobjašnjive napade panike i histerije.Druge vrste limfoma mogu se širiti na područje oko mozga i kičmene moždine. Ovaj tip limfoma može prouzrokovati probleme kao što su dvostruki vid, otečenost lica i probleme pri govoru.

Simptomi kožnih limfoma

Limfomi kože mogu se videti ili osetiti. Često se pojavljuju kao svrbeći, crvene ili ljubičaste grudvice ili udubljenja ispod kože. Imati jedan ili više simptoma gore spomenutih ne znači da definitivno imate limfom. Zapravo, mnoge od ovih simptoma češće izazivaju drugi uslovi, kao što je infekcija. Ipak, ako imate neki od ovih simptoma, proverite ih doktora, tako da se uzrok može naći i lečiti, ako je potrebno.

Tretman Non-Hočkin limfoma

Ako vam je dijagnostikovan NHL, lekari će razgovarati o opcijama lečenja sa vama. Važno je pažljivo razmisliti o izborima i mogućnostima terapije.

Koji tretmani se koriste za Ne-Hočkinov limfom?

U zavisnosti od tipa i stepena (stepena) limfoma i drugih faktora, opcije lečenja za ljude sa NHL mogu uključivati:

• §  Hemoterapija
• §  Imunoterapija
• §  Ciljana terapija
• §  Radioterapija
• §  Transplantacija matičnih ćelija
• §  Hirurgija (u retkim slučajevima)

Koje vrste lekara tretiraju ovakav kancer?

§  Hematolog: lekar koji tretira poremećaje krvi, uključujući limfome.

§  Medicinski onkolog: lekar koji leči rak lekovima.

§  Radiolog-Onkolog: lekar koji leči kancer radioterapijom.

Mnogi drugi stručnjaci mogu biti deo vašeg tima za lečenje, uključujući asistente lekara, medicinske sestre,stručnjake za ishranu, socijalne radnike i druge zdravstvene radnike.

Donošenje odluka o lečenju

Važno je da razgovarate o svim vašim opcijama lečenja, uključujući i njihove ciljeve i eventualne neželjene efekte, sa vašim lekarima koji će vam pomoći da donesete najbolju odluku za sebe. Prilikom izbora plana tretmana, razmotrite svoje zdravlje i vrstu i stadijum limfoma.Takođe je veoma važno postavljati pitanja ako niste sigurni u nešto.

Uzmite u obzir komplementarne i alternativne metode

Možete čuti dosta o alternativnim ili komplementarnim metodama lečenja posebno kada je kancerogena bolest u pitanju,a koje vaš lekar nije pomenuo. Ove metode mogu uključivati vitamine, lekovito bilje i posebne dijete, ili druge metode kao što su akupunktura ili masaža zavisno od tipa bolesti.Komplementarne metode odnose se na tretmane koji se koriste uz vašu redovnu medicinsku negu. Alternativni tretmani se koriste umesto doktorskog lečenja.

DA LI JE MOGUĆE RANO OTKRITI NON HOČKINOV LIMFOM?

Skrining testovi se koriste se za traženje bolesti kod ljudi koji nemaju simptome. U ovom trenutku ne postoje široko preporučeni skrining testovi za Ne-Hočkin limfom (NHL). To je zato što se nije pokazalo da je test skrininga smanjio rizik od umiranja od ovog karcinoma. Ipak, u nekim slučajevima limfom se može naći rano.

Najbolji način da se rano pronađe limfom je da obratite pažnju na moguće znake i simptome. Jedan od najčešćih simptoma je proširenje jednog ili više limfnih čvorova, uzrokujući grudvicu ili greben ispod kože koja obično nije bolna. Ovo je najčešće na strani vrata, u pazuhu ili na preponama.

Ostali simptomi mogu uključiti groznicu, noćno znojenje, gubitak težine, osećaj umora i otok u abdomenu. Često su ovi simptomi uzrokovani nečim drugim, osim limfoma, ali važno je da ih lekar pregleda.

STADIJUMI NON HOČKIN LIMFOMA

Nakon što vam je dijagnostikovana ova bolest, doktori će pokušati da utvrde da li se proširila, i ako je tako, koliko je daleko. Faza kancera opisuje koliko je on dugo u telu. Pomaže da se utvrdi koliko je ozbiljan rak i kako je najbolje tretirati ga. Doktori takođe koriste stadijum raka kada govore o statistici preživljavanja.

Testovi koji se koriste za prikupljanje informacija za postavljanje mogu uključivati:

§  Fizički pregled
§  Biopsije uvećanih limfnih čvorova ili drugih abnormalnih područja
§  Krvni testovi
§  Skrining testovi, kao što su PET i CT skeniranje
§  Aspiracija i biopsija koštane srži (često ali ne i uvek)
§  Lumbalna punkcija (kičmenji dodir - to možda neće biti potrebno)

Uopšteno govoreći, rezultati testova kao što su PET ili CT skeniranje su najvažniji prilikom određivanja faze limfoma.

Lugano klasifikacija

Trenutni sistem za podelu kancera NHL-a kod odraslih poznat je kao Lugano klasifikacija.

Faze opisuju rimski brojevi I do IV (1-4). Ograničeni stadijum (I ili II) limfoma koji utiču na organ izvan limfnog sistema (ekstranodalni organ) dodaju se E (na primer, stadijum IIE).

Faza I

Bilo koja od sledećih mogućnosti je bolest faze I:

Limfom je u jednoj granici limfnih čvorova ili limfoidnom organu kao što su npr krajnici (I).

Kancer se nalazi samo u jednoj oblasti jednog organa izvan limfnog sistema (IE).

Faza II

Bilo koja od sledećih mogućnosti je bolest stadijuma II:

Limfom je u dve ili više grupa limfnih čvorova na istoj strani (iznad ili ispod) dijafragme.(II)

Limfom se nalazi u grupi limfnih čvorova i na jednoj površini obližnjeg organa (IIE). Može uticati na druge grupe limfnih čvorova na istoj strani dijafragme.

Faza III

Svaka od sledećih mogućnosti je bolest III stepen:

Limfom je u predelima limfnih čvorova sa obe strane (iznad i ispod) dijafragme.

Limfom je u limfnim čvorovima iznad dijafragme, kao i u slezini.

Faza IV

Limfom se široko rasprostranio u najmanje jedan organ izvan limfnog sistema, kao što su koštana srž, jetra ili pluća.

Kako utvrđivanje stadijuma može uticati na tretman bolesti?

Faza limfoma je često važna kod određivanja opcija lečenja osobe, ali je važnija za neke vrste limfoma. Za mnoge od najčešćih tipova NHL-a, lečenje se delimično zasniva na tome da li je limfom "ograničen" (stadijum I ili stadijum II koji nije glomazan) ili "napredni" (stadijum III ili IV). Za neke druge vrste NHL, kao što su brzo rastući limfomi,npr Burkitov limfom, stadijum je manje važan kada se odlučuje o lečenju.

UTVRĐIVANJE NON HOČKIN LIMFOMA
Većina ljudi sa Ne-Hočkinovim limfomom (NHL) poseti lekara jer su osetili prvenstveno uvećane limfne čvorove koji se mogu napipati, primetili su neke od drugih simptoma NHL-a, ili se jednostavno ne osećaju dobro.

Medicinska istorija i fizički pregled

Vaš doktor će želeti da dobije detaljnu medicinsku istoriju, uključujući informacije o vašim simptomima, mogućim faktorima rizika i drugim zdravstvenim uslovima.

Zatim će vas pregledati, posebnu pažnju posvetiti limfnim čvorovima i drugim delovima tela koji mogu biti pogođeni, uključujući i slezinu i jetru. Zbog toga što su infekcije najčešći uzrok proširenih limfnih čvorova, doktor će tražiti infekciju u delu tela u blizini otečenih limfnih čvorova.Doktor takođe može zatražiti analize krvi,da bi uvideo znake infekcije ili druge probleme.

Biopsija

Mnogi simptomi NHL mogu takođe biti uzrokovani drugim problemima, kao što je infekcija ili druge vrste karcinoma.

Zbog toga lekari često prepisuju antibiotike i čekaju nekoliko nedelja da vide da li se čvorovi smanuju. Ako čvorovi ostaju isti ili nastavljaju da raste, lekar bi mogao zahtevati biopsiju. Biopsija bi mogla biti potrebna odmah, ako veličina, tekstura ili lokacija limfnog čvora ili prisustvo drugih simptoma snažno ukazuju na limfom.

Biopsije za dijagnozu Ne-Hočkinovog limfoma

Biopsija je jedini način da potvrdite da li bolujete od NHL-a. Postoji nekoliko vrsta biopsija. Lekari biraju koji će se koristiti na osnovu situacije svakog ponaosob.

Eksplozivna ili incisionalna biopsija: Ovo je najpoželjniji i najčešći tip biopsije ako se sumnja na limfom. U ovom postupku, hirurg seče kožu da bi uklonio limfni čvor.Ako lekar ukloni ceo limfni čvor, naziva se ekscizionarna biopsija.Ako se ukloni mali deo većeg tumora ili čvora, naziva se incizna biopsija.

Ako je prošireni čvor pod kožom, ovo je prilično jednostavna operacija koja se često može uraditi lokalnom anestezijom. Ali ako je čvor unutar grudnog koša ili abdomena, pacijent će biti pod sedativima ili uveden u opštu anesteziju. Ova metoda skoro uvek obezbeđuje dovoljno uzorka da dijagnostifikuje tačan tip Ne-Hočkinovog limfoma.

Skrining testovi

Testovi za snimanje koriste k-zrake, zvučne talase, magnetna polja ili radioaktivne čestice kako bi se napravile slike unutrašnjeg dela tela. Ovi testovi se mogu izvršiti iz više razloga:

v Da se ​​potraže mogući uzroci određenih simptoma (kao što su uvećani limfni čvorovi u grudima kod nekih koji imaju bolove u grudima ili probleme sa disanjem)

v Da bi se utvrdilo stepen limfoma

v Da pokaže da li lečenje funkcioniše 

v Da se ​​potraže mogući znaci limfoma koji se vraćaju nakon lečenja

Kompjuterska tomografija (CT) skeniranje

CT skeniranje kombinuje mnoge rendgenske snimke kako bi napravio detaljne slike poprečnog preseka vašeg tela. Ovo skeniranje može vam pomoći da otkrijete da li su uvećani neki limfni čvorovi ili organi u vašem telu. CT skeniranje je korisno za traženje limfoma u abdomenu, karlici, grudima, glavi i vratu.

Skeniranje magnetne rezonance (MRI)

Kao i CT skeniranje, MRI skeniranje prikazuje detaljne slike mekih tkiva u telu. Međutim, MRI skeniranje koristi radio talase i jake magnete umesto rendgenskih zraka. Ovaj test se ne koristi tako često kao CT skeniranje limfoma, ali ako je vaš doktor zabrinut za širenje na kičmenu moždinu ili mozak, MRI je veoma korisan za posmatranje ovih područja.

Ultrazvuk

Ultrazvuk koristi zvučne talase i njihove eho da stvara slike unutrašnjih organa ili masa. U najčešćem tipu ultrazvuka, na kožu (koji se prvo podmazuje gelom) postavlja se mali mikrofon, koji se zove transduktor. On daje zvučne talase i izbacuje eho dok se odbijaju od organa. Eho se pretvara u sliku na ekranu računara.

Ultrazvuk se može koristiti za gledanje limfnih čvorova u blizini površine tela ili za gledanje unutar abdomena za uvećane limfne čvorove ili organe kao što su jetra i slezina. Takođe može otkriti bubrege koji su postali otečeni jer je odliv mokraće blokiran proširenim limfnim čvorovima. (Ne može se koristiti za pregled limfnih čvorova u grudima jer rebra blokiraju zvučne talase.)

Positronska emisiona tomografija- (PET) skeniranje

PET snimak prikazuje hemiju organa i tkiva. Radiofarmaci, kao na

primer FDG (fluorodeoksiglukoza), koga čine šećer (glukoza) i

radionukleid (radioaktivni element) koji zrači se ubrizgaju u pacijenta,

a emisija radioaktivnog zračenja se meri PET skenerom.

PET skeniranje može se koristiti iz više razloga kod osobe sa limfomom:

·       Oni mogu pomoći da otkriju da li uvećani limfni čvor sadrži limfom.

·       Takođe su dobri u prepoznavanju malih područja u telu koji mogu biti limfom, čak i ako se područje normalno vidi na CT skeniranju.

·       Oni mogu pomoći da otkriju da li limfom odgovara na lečenje. Neki lekari će ponoviti PET skeniranje nakon 1 ili 2 kursa hemoterapije. Ako radi na hemoterapiji, limfni čvorovi više neće uzimati radioaktivni šećer.

Mogu se koristiti nakon lečenja u pomoći da se odluči da li uvećani limfni čvor još uvek sadrži limfom ili je samo oštećeno tkivo.

Skeniranje kostiju

Ovaj test se obično ne radi osim ako osoba ima bolove u kostima ili ima laboratorijske rezultate koji ukazuju na to da limfom može doći do kostiju.

Za skeniranje kostiju, radioaktivna supstanca pod nazivom tehnetijum se injektira u venu. Putuje do oštećenih područja kosti, a posebna kamera može onda otkriti radioaktivnost. Limfom često uzrokuje oštećenje kostiju, što se može videti na skeniranju kostiju. Ali skeniranje kostiju ne može pokazati razliku između karcinoma i ne-kancerogenih problema, kao što su artritis i frakture, tako da bi mogli biti potrebni dodatni testovi.

Ostali testovi

Analize krvi

Analize krvi mere količine određenih vrsta ćelija i hemikalija u krvi. Ne koriste se za dijagnozu limfoma, ali mogu ponekad pomoći da odrede koliko je napredni limfom.

Kompletna krvna slika (CBC) meri nivoe različitih ćelija u krvi. Za osobu kojoj je već ustanovljen karcinom limfnih ćelija, nizak nivo krvnih zrnaca može značiti da limfom raste u koštanoj srži i utiče na formiranje novih krvnih ćelija.

Ispitivanja funkcije srca i pluća

Ovi testovi se ne koriste za dijagnozu limfoma, ali mogu se uraditi ako ćete dobiti određene hemoterapijske lekove koji se obično koriste za lečenje limfoma koji mogu uticati na srce ili pluća.

Funkcija srca može se proveriti pomoću ehokardografije (ultrazvučnog srca) ili MUGA skeniranja.

Funkciju pluća možete proveriti testovima funkcije pluća, u kojima dišete u tubu koja je povezana sa mašinom.

Stopa preživljavanja i faktori koji utiču na prognozu za NHL

Stopa preživljavanja govori o tome koji deo ljudi sa istim tipom i stadijumom raka još uvek je živ i određeno vreme (obično 5 godina) nakon dijagnoze.Naravno,ne mogu vam reći koliko će dugo živeti, ali mogu vam pomoći da bolje razumete kako je verovatno da će vaš tretman biti uspešan. Neki ljudi će želeti da znaju stope preživljavanja za kancer koji imaju, a neki ljudi neće. Ako ne želite da znate, ne morate. Vaše lično pravo.

Koja je petogodišnja stopa preživljavanja?

Statistika o izgledu određene vrste raka često se daje kao petogodišnja stopa preživljavanja. Stopa preživljavanja od 5 godina je procenat ljudi koji žive najmanje 5 godina nakon dijagnoze raka. Na primer, petogodišnja stopa preživljavanja od 70% znači da je procenjeno 70 od 100 ljudi koji imaju taj rak još uvek živ 5 godina nakon dijagnoze. Međutim, imajte na umu da mnogi od ovih ljudi žive mnogo duže od 5 godina nakon dijagnoze.

Relativna stopa preživljavanja je tačniji način procene uticaja raka na preživljavanje. Ove stope upoređuju ljude sa određenom vrstom raka sličnim ljudima u ukupnom stanovništvu. Na primer, ako je stopa relativnog preživljavanja od 5 godina za vrstu raka 80%, to znači da ljudi koji imaju tu vrstu raka u proseku imaju oko 80% verovatnoće kao ljudi koji nemaju taj rak živi najmanje 5 godina nakon dijagnoze.

Ali zapamtite, sve stope preživljavanja su procene – vaša situacija može biti drugačija na osnovu određenog broja faktora specifičnih za vas.

Stopa preživljavanja ne-Hodgkinovog limfoma

Ukupna petogodišnja relativna stopa preživljavanja kod ljudi sa NHL-om je 70%, a stopa relativnog preživljavanja od 10 godina je 60%. Ali važno je imati na umu da se broj preživljavanja može značajno razlikovati za različite vrste i faze limfoma.

Međunarodni prognostički indeks (IPI)

Međunarodni prognostički indeks (IPI) je prvi put razvijen kako bi pomogao lekarima da odrede izgled za ljude sa brzim rastućim (agresivnim) limfomima. Međutim, to se pokazalo korisno i kod većine drugih limfoma (osim usporenih folikularnih limfoma, o kojima se govori u nastavku). Indeks zavisi od 5 faktora:

1.    Starost pacijenta

2.    Stagestiranje limfoma

3.    Da li je limfom u organima izvan limfnog sistema

4.    Status performanse (PS) - koliko osoba može obaviti normalne dnevne aktivnosti

5.    Krv (serum) nivo laktat dehidrogenaze (LDH), koji se povećava sa količinom limfoma u telu

Dobri faktori u prognozi lečenja	Slabi faktori u prognozi lečenja
Starost 60 ili niže	Starost iznad 60
Faza I ili II	Faza III ili IV
Nema limfoma izvan limfnih čvorova ili limfoma u samo jednoj oblasti van limfnih čvorova	Limfom je u više od jednog organa tela izvan limfnih čvorova
PS: Može normalno da funkcioniše	PS: Potrebna je dosta pomoći u svakodnevnim aktivnostima
Serum LDH je normalan	Serum LDH je visok

Ovom tabelom bih završila ovo neiscrpno putovanje kroz opaku i nimalo naivnu bolest, već sada svima dobro poznatu, Non-Hočkinov limfom.

U Srbiji na 1000 obolelih, 400 ljudi nažalost izgubi bitku sa NHL-om. 55% ljudi su totalno neinformisani o ovoj bolesti, što je negde i najstrašnija činjenica.

Imala sam možda delom i subjektivnu potrebu da nekako sve ljude obavestim o važnosti i ozbiljnosti koju sa sobom nosi ovaj neprijatelj i da se zapravo i najbanalniji primer koji na sebi primetite a da nije uobičajen može pokazati kao samo jedan od simptoma NHL-a.

Čuvajte se i čuvajte svoje najbliže. Redovno odlazite na kontrole, i ne očajavajte ukoliko vam doktor postavi tešku dijagnozu, medicina je toliko evoluirala da ne postoji neizlečivih bolesti.Borite se, i pobedite svakog protivnika koji vam izađe na megdan, pa makar bio i opasan kao Non-Hočkin limfom.